Te večeri sedela sam u uglu svoje sobe dopuštajući mislima da kroz otvoren prozor odletedaleko u noć. Mogla sam da vidim njihov odsjaj u tmini noći, kako lagano - poput kojekakvih balerina lepršaju na vetru. Pratila sam ih pogledom, kako bih samo volela da sam i ja tako slobodna, pa da odletim u noć i posmatram svoj život iz drugog ugla. Te iste večeri shvatila sam, svi mi možemo biti slobodni onoliko koliko sami sebi dozvolimo. Mi smo ti koji odlučuju kakvim ćemo životom živeti, koju ćemo ulogu u tom filmu igrati! I ko kaže da nemamo izbora? Možete biti glavni glumci, sporedni akteri ili pak samo nemi posmatrači sopstvenih života... Ali uvek, verujte, ima izbora!
Ja, recimo, biram da budem režiser.
Te večeri započela je moja priča. Život je, verovala sam, ili crn ili beo. No sada, kada je putovanje mojih misli promenilo moje poglede na svet, shvatila sam da nije baš svima crno ili belo.Da, i dalje verujem da neko ima više ili manje sreće, no opet, to je do čoveka. I juče, i danas, i sutra - sve je na nama. Mi biramo na koju ćemo nogu ustati, mi biramo hoćemo li u nove dane ići vedri i nasmejani ili ne.. Mi, dakle, sami vršimo odabir boja kojima ćemo bojiti svoju baštu - svoj život. Osvrnite se oko sebe, razgledajte. Uočićete sve nijanse bele, zelene, ljubičaste; ali i crne. Noć je crna, recimo, ali je volim jer samo onda mogu uživati u lepoti zvezda. Dakle, naučimo da i na najcrnjem papiru pronađemo onu malu svetlu tačku koja će mu dati smisao.
Ja sam smisao svog života pronašla. On leži u tome da od svoje bašte napravim najlepši mozaik, da u njoj spojim nespojivo, sparim kontrasti i smestim sve nijanse svih boja na jedno mesto. I sve to kako bih uradila nešto za sebe i sve one koji će svojoj deci pričati legende o toj bašti. Da svoje srce i dušu umirim saznanjem da sam uradila nešto po svom, da sam svoj život odigrala najbolje što umem. Da jednoga dana ustanem i legnem sa saznanjem da sam, pronašavši smisao života kroz borbe, padove, uspehe i neuspehe, usti utkala u svoj mozaik; posadila ga u svoju baštu sljezove boje da stoji večno i cvetajući da pomaže svima koji svoju baštu tek sade. Slažem se, teško ga je pronaći, teško je ponekad kroz oluje ići vedar; i kada ga pronađete - smisao se lako izgubi. To mu je u prirodi. Ali ne očajavajte. Ne odustajte!
Ja, recimo, biram da budem režiser.
Te večeri započela je moja priča. Život je, verovala sam, ili crn ili beo. No sada, kada je putovanje mojih misli promenilo moje poglede na svet, shvatila sam da nije baš svima crno ili belo.Da, i dalje verujem da neko ima više ili manje sreće, no opet, to je do čoveka. I juče, i danas, i sutra - sve je na nama. Mi biramo na koju ćemo nogu ustati, mi biramo hoćemo li u nove dane ići vedri i nasmejani ili ne.. Mi, dakle, sami vršimo odabir boja kojima ćemo bojiti svoju baštu - svoj život. Osvrnite se oko sebe, razgledajte. Uočićete sve nijanse bele, zelene, ljubičaste; ali i crne. Noć je crna, recimo, ali je volim jer samo onda mogu uživati u lepoti zvezda. Dakle, naučimo da i na najcrnjem papiru pronađemo onu malu svetlu tačku koja će mu dati smisao.
Ja sam smisao svog života pronašla. On leži u tome da od svoje bašte napravim najlepši mozaik, da u njoj spojim nespojivo, sparim kontrasti i smestim sve nijanse svih boja na jedno mesto. I sve to kako bih uradila nešto za sebe i sve one koji će svojoj deci pričati legende o toj bašti. Da svoje srce i dušu umirim saznanjem da sam uradila nešto po svom, da sam svoj život odigrala najbolje što umem. Da jednoga dana ustanem i legnem sa saznanjem da sam, pronašavši smisao života kroz borbe, padove, uspehe i neuspehe, usti utkala u svoj mozaik; posadila ga u svoju baštu sljezove boje da stoji večno i cvetajući da pomaže svima koji svoju baštu tek sade. Slažem se, teško ga je pronaći, teško je ponekad kroz oluje ići vedar; i kada ga pronađete - smisao se lako izgubi. To mu je u prirodi. Ali ne očajavajte. Ne odustajte!
Obojite svoje srce vedrim bojama i krenite u pohod još smelije! Ja svoje srce bojim u plavo, krvna grupa mi je okean i još jednom vas molim, ne zaboravite: najlepša bašta zahteva najprljavije ruke!
Нема коментара:
Постави коментар